Junaci iz komsiluka, zgrade…
Kako se postaje junak komšiluka, ono kad prolaziš i čuješ komšije kako pričaju to je ona što je pobedila.
Kristina Gudelj i Jelena Čortan dve devojke koje zaslužuju da ako treba i hiljadu puta napišem nešto o njima.
Jelena, nekada neosporni talenat u trčanju, nije imala s kim da trči pa je trčala sa najbrzim Somborcima Jocom, Milošem, Damirom… i nisu svi oni morali usporavati zbog nje, trudila se da drži i držala je korak sa svima. Ali na žalost slabiji zglobovi, leđa udaljili su je sa staze na više godina. I uvek je teško vratiti posle, i sa hiljadu bezuspešnih pokušaja. Pokušala je jos jednom da se vrati,a želja, samo još jednom istrčati polumaraton. Nije bilo jednostavno, i dalje leđa i koleno diktiraju vrstu treninga. Više puta je i ovog puta bila van staze, ali polako su ojačala leđa za minimalni trening za polumaraton. Treninzi bez deonica, bez teških vežbi. A gde je lepše trčati nego u svom gradu. Neverovatno je koju podršku Jelena ima od svog supruga Zorana Čortan. Kad je povređena on je teši i podržava u svakom pokušaju, teši je, a naravno tu je i Milica! I u nedelju na Somborici, izdržala su leđa, izdržale su noge, i uz ogromne ovacije Jelena protrčava kao drugoplasirana Somborka kroz cilj. I da je bila sama,bili bi tu potoci suza,a verujem da će joj ova trka biti najdraža u zivotu.
Kristina, koja je počela da trenira pre 4 godine, totalni amater, da ne kažem antitalenat za trčanje, čak šta više nije ga volela. Žena koja je krenula sa nekoliko stotina metara, koja je prvih brzih 5 km trčala 34 minuta. Ali koja je svakim treningom sve više volela trčanje, treninge i druženje. Koja je retko kad propuštala treninge, pravila pauzu, a kad je morala, gledala je da se što pre vrati treninzima. Gotovo svi su mogli pratiti njen razvoj, prve trke prvi maraton koji je trčala 4:45 pre tri godine,a sad razmišlja da to vreme popravi za gotovo sat vremena u odnosu na svoju debi trku najteže atletske discipline. I u svom gradu Somboru u nedelju bila je najbrza Somborka na polumaratonskoj trci, pokazavši svima da svako od nas može uspeti u svojiiim realnim željama, ako se tom cilju i posveti! Postati junak iz zgrade!
Što je posebno zanimljivo, ove dve devojke ne gledaju konkurenciju jedna drugoj, vec podržavaju jedna drugu, raduju se uspehu druge više nego svom.
I spremne su da pomognu svakom da ih prati u njihovim uspesima, bez obzira da li je nekome uspeh istrčati 5 km ili biti bolji od njih!
